BBC: "Sledi ključnih 48 sati" za Egipat

U ponedeljak je sedmi dan demonstracija u Egiptu, a glavno pitanje je da li će masovni protesti protiv predsednika Hosnija Mubaraka očuvati zamah.

Opšte je uverenje da je situacija u Egiptu daleko od rešene, a imenovanje nove vlade i Mubarakova obećanja o političkim i ekonomskim reformama nisu - barem za sada - zadovoljila njegove protivnike.

Saobraćaj je polako počeo da se normalizuje u Kairu, iako vojska tenkovima blokira veliki broj ulica, među kojima i najveću, koja vodi na centralni trg Tahrir - inače epicentar demonstracija protiv predsednika Mubaraka.

Nekoliko stotina ljudi je, prkoseći policijskom času, provelo noć na tom trgu, a od jutros se tamo, kako javljaju dopisnici, već okupilo nekoliko hiljada demonstranata.

Opozicija tvrdi da će u utorak izvesti milion ljudi na miting protiv Mubaraka.

Avioni nadleću Kairo

U pokušaju vlasti da ponovo uspostave kontrolu, grad nadleću vojni helikopteri a policiji je naređeno da se vrati na ulice sa kojih su se snage bezbednosti povukle u petak, javlja iz Kaira BBC-jev dopisnik Jolanda Nel.

Ministar unutrašnjih poslova naredio je policajcima da sarađuju sa vojskom, iako tek treba da se vidi kako će obični Egipćani reagovati na policiju. Iako postoji zabrinutost zbog pljački i povećanog kriminala od kada su protesti počeli, ljudi su veoma ljuti zbog načina na koji je policija pokušala da rasturi demonstracije prošle nedelje.

U međuvremenu, pojavili su se i prvi znaci da je predsednik Mubarak spreman da sasluša neke od žalbi opozicije, čiji je pak glavni zahtev da se on povuče sa položaja.

Umesto tražene ostavke, vlasti su najavile ekonomske i političke reforme.

Mubarakovo pismo

Na državnoj televiziji pročitano je Mubarakovo pismo novom premijeru, u kojem se zahteva da u središtu ekonomskih reformi budu svakodnevni problemi građana, kao i to da se započne dijalog s političkim strankama o ustavnim i zakododavnim reformama. Čini se da upravo takve poteze Mubaraku predlažu zapadne zemlje.

U Londonu je objavljeno da su se američki predsednik Obama i britanski premijer Kameron složili da je Egiptu potrebna "uredna tranzicija ka demokratskoj vladi" a ne, kako je kasnije pojašnjeno, "ekstremizam ili još autoritarniji sistem vladavine".

Sličan stav izrazili su ministri spoljnih poslva EU na sastanku u Briselu.

Šef italijanske diplomatije Franko Fratini kaže da Evropska unija želi da pomogne Egiptu na putu ka demokratiji, ali bez mešanja unutrašnje stvari iako joj se ne bi svidelo da vlast u zemlji preduzmu ekstremisti:

"Mislim da radikalizam nije demokratski način. Uveren sam da će se Egipćani opredeliti za demokratiju i građanska prava, a ne za radikalizam. Zabrinut sam, kako ga vidim, islamskim talasom koji dominira Bliskim istokom. "

Ključni dani pred vladom i vojskom

Većina komentatora smatra da su sledeća dva dana ključna, a da bi razvoj događaja umnogome mogao da zavisi od toga kako se postavi vojska.

Osim što je osnovna poluga vlasti Hosnija Mubaraka, ona je velika, dobro organizovana i finansirana, i jedina je koja koliko-toliko kontroliše situaciju u zemlji.

Fervez Žeržes je profesor na londonskom ekonomskom univerzitetu LSE:

"Sledećih 48 sati su ključni jer ćemo znato kako će ljudi reagovati na ponovni izklazak policije na ulice, i koliko daleko će vojska ići u podržavanju Mubaraka. Dakle, vojska je ključna i mislim da su generali izračunali da je Mubarak postao teret ne samo po zemlju, već i po samu vojsku. Ali pošto je Mubarak njen čovek - bio je komandant ratne avijacije pre nego što uzeo vlast - vojska ne može tek tako da ga se reši, i želi da nađe častan izlaz za njega. Zato mislim da je upravo vojska ta koja stoji iza imenovanja nove vlade i potpredsednika zemlje u poslednjih nekoliko dana, da bi preko njih nekako pronašli način da Mubarak mirno ode. Problem je u tome što svako ko poznaje Egipat, zna da Mubarak nikada neće pristati na to", kaže profesor Žeržes za BBC.

(BBC)